Da li ste došli u priliku da otkupite određeno dobro od fizičkog lica – građanina, ali niste bili sigurni da li je takva kupovina dozvoljena i da li ste dužni da platite određeni porez?
U ovom tekstu pokušaćemo da objasnimo kada je dozvoljeno otkupiti dobra od fizičkih lica i kakav poreski tretman ima ovakva trgovina.
Pored kupoprodaje robe i usluga od registrovanih privrednih društava i preduzetnika, firme ponekad imaju potrebu ili priliku da otkupe neko dobro i od fizičkog lica koje nije registrovano za obavljanje delatnosti.
Kada se radi o građanima koji prodaju predmete svoje lične imovine (koja im recimo više nije potrebna), od slučaja do slučaja, nasumično, firma može bez smetnji otkupiti ove predmete od fizičkog lica.
U opisanom slučaju ne može se reći da fizičko lice obavlja delatnost u smislu trajnog izvora prihoda.
Pretpostavimo da firma želi da kupi stari mlin za kafu za potrebe promocije. U oglasima pronalazi ponudu fizičkog lica, a iz kontakta sa njim saznaje da je predmet prodaje stari mlin koji se više ne koristi u domaćinstvu i koji zbog toga prodaje.
Fizičko lice koje se nekada bavilo proizvodnjom prodaje mašinu koja mu je preostala nakon što je zatvorio firmu. Takođe možemo reći da se radi o sporadičnom prometu, u okviru upravljanja svojom imovinom, a ne o organizovanoj i kontinuiranoj prodaji opreme.
Firma može bez smetnji otkupiti imovinu fizičkih lica u ovim slučajevima. Fizičko lice treba da pruži dokaz da je zaista vlasnik imovine koju prodaje. Kao dokaz treba prezentovati validan dokument, kao što je na primer:
- ugovor o kupoprodaji, ili
- račun koji je dobio prilikom nabavke predmetnog dobra, ili
- izjava o vlasništvu.
O poreskom tretmanu ovakve kupoprodaje, Ministarstvo finansija dalo je više mišljenja u kojima je zauzelo stav da ovakva kupoprodaja ne podleže plaćanju poreza na dohodak građana. U mišljenjima se opisuju uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi se otkup matrao neoporezivim.
Citiramo relevantni deo Mišljenja Ministarstva finansija br. 414-00-00099/2007-04:
“Sa stanovišta poreza na dohodak građana prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja), po mišljenju Ministarstva finansija, ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana”.
Isti stav potvrđen je u Mišljenju br. 414-00-47/2012-04 od 12.10.2012. godine:
“S tim u vezi, prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja), ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana. Prodaja „od slučaja do slučaja“ znači da fizičko lice vrši promet uz naknadu (prodaju) predmeta sopstvene imovine i da je promet sporadičnog karaktera (prodaja ad hoc), s tim da je obveznik (fizičko lice) dužan da isplatiocu prihoda podnese odgovarajuću verodostojnu dokumentaciju, odnosno dokazno sredstvo da prodaje pojedine predmete sopstvene imovine. U tom smislu kao dokazno sredstvo može da se prihvati svaki verodostojan dokument, odnosno dokazno sredstvo iz kojeg nesporno proizilazi činjenica da se radi o predmetima sopstvene imovine (račun, izjava o vlasništvu i sl.)”.
Međutim, treba jasno razdvojiti pojedinačnu prodaju od neregistrovane delatnosti (tkz rada na crno).
“Ukoliko se radi o prihodima koje od prodaje predmeta fizičko lice ne ostvaruje „od slučaja do slučaja“, već se prodajom bavi u vidu stalne aktivnosti (npr. pribavljanje, odnosno sakupljanje određenih stvari radi daljeg prometovanja), nezavisno od toga da li je ona kao delatnost registrovana kod nadležnog organa, taj prihod je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana”.
Valja napomenuti da kada fizičko lice ostvaruje prihod po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina koje po svojoj suštini to i predstavljaju (iskorišćene stvari, odnosno materijal koji služi za preradu i izradu novih proizvoda), taj prihod je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana. Dakle u ovom slučaju ne možemo reći da se radi o neoporezivoj prodaji predmeta sopstvene imovine.
Firma koje kupuje predmete od fizičkog lica je dužna da proceni, prema informacijama kojima raspolaže, o čemu se radi u svakom konkretnom slučaju.
Naime, iako fizičko lice stiče prihod, obveznik obračuna i plaćanja poreza na prihode fizičkog lica je privredno društvo odnosno preduzetnik koji isplaćuje naknadu fizičkom licu (kupac).
Prema tome, ukoliko je izvršeni promet oporeziv, a porez ne bude plaćen, sankcije će snositi firma – kupac predmeta.
Ukoliko recimo, fizičko lice ponudi otkup polovnog električnog aparata iz svog domaćinstva i nakon toga ovo ostane usamljen slučaj prodaje od strane tog fizičkog lica, firma nema razloga da sumnja da se radi o nasumičnoj prodaji sopstvene imovine ovog građanina i nije obavezna da obračuna i plati porez na dohodak.
Međutim, ako isto fizičko lice nudi redovno iste ili različite proizvode koje samo nabavlja ili izrađuje, a naročito ukoliko se radi o večim količinama donara, tada firma treba da posumnja da se radi o neregistrovanom obavljanju delatnosti.
To može biti ručna izrada nakita, preprodaja kozmetike, preprodaja dečije garderobe ili bilo koja druga delatnost. U tom slučaju, firma koja kupuje proizvode dužna je da obračuna i uplati porez na dohodak, u skladu sa članom 101. Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica.
Saglasno načelu fakticiteta, Poreska uprava će u svakom konkretnom slučaju utvrditi sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizičko lice.
To znači da Poreska uprava analizom svakog konkretnog slučaja na osnovu dostupnih podataka i dokumentacije izvodi zaključak da li se radi o prodaji predmeta imovine od slučaja do slučaja ili fizičko lice vrši neregistrovanu delatnost, te treba obračunati i platiti porez na dohodak građana.
Iako u celom tekstu govorimo o predmetima lične svojine, nije na odmet napomenuti da se opisana pravila ne mogu primeniti na dobra za čiji promet je propisan “poseban” poreski tretman, kao što su nepokretnosti, vozila, poljoprivredni proizvodi, sekundarne sirovine i drugo. Mada ta mogućnost zvuči lepo, naročito za prva dva…